Postreferendumska hikaja usnulog Vukosava Srbalja
Vukosav Srbalj koji je glasao na referendumu o Sudu i Tužilaštvu Bosne i Hercegovine utonuo u dubok san i sanja: Bio jedan referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH, pa drugi o Oružanim snagama Bosne i Hercegovine, pa treći o konvertibilnoj marki, pa četvrti o pasošu, registarskim tablicama i zastavi Bosne i Hercegovine. Institucija referenduma i direktne demokratije duboko se ukorijenila u tradiciju srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, pa je tako bio i onaj posljednji o nezavisnosti Republike Srpske sa pitanjem: Da li ste za preimenovanje entiteta „RS“ u „Četnički direktno-demokratski krmetnjak“ i njegovo izdvajanje iz države Bosne i Hercegovine? Pa onda, jupiii, krmetnjak, koji se ponosno još zove i Genocidna Republika, posta nezavisan tor. I na taj način svi gradovi u kojima je počinjen genocid postaše naši: i Srebrenica, i Višegrad, i Zvornik, i Prijedor, i Doboj, i Foča, i Bratunac, i Vlasenica, i sva sela u kojima popalismo džamije 1992
Balije-Turci vrište od jada, očaja i muke. Ne mogu Balije da vjeruju da ih 1992. goloruke napadosmo, i u logore ih potrpasmo, i žene njihove silovasmo, i čitave porodice im pobismo – i sad tek tako odnosimo njihova sela i čaršije i knjižimo ih u svoj genocidno zapišan krmetnjak. A ne smiju ništa – samo leleču i vrište. Slavi se uveliko uz tri prsta, rakiju, slaninu i bijeli luk. Slavi se, jer čaršija Ferhat-paše nije više bošnjačka/muslimanska i sad ima svoju krsnu slavu. I članovi Parlamenta Četnickog krmetnjaka koji će za koji dan dobrovoljno napustiti svoja radna mjesta, jer je to direktno-demokratski tor (a šta će oni tu kad već ima Dodik koji najbolje zna šta je dobro za građane krmetnjaka), već uz grohotni smijeh predlažu da se dinamitom ponovo obnovljene džamije dignu u zrak i tako proslavi nezavisnost njihovog tora uz otimanje bošnjačkih sela i čaršija. Sve je kao u bajci: Ono što se nije moglo tenkovima kad su Bošnjaci bili goloruki, vidi, sad može uz referendum.
Osniva se granična služba Genocidne Republike i po internet-portalima se rugamo Balijama i predlažemo im da otvorimo ambasadu Genocidne u Sarajevu (isto kao nekad što su naša braća iz Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj govorili da otvore ambasadu u Zagrebu, a neki se sprdali da nema potrebe, jer ima ambasada Srbije). Naši iz prosvjete uređuju školski plan i program rada po uzoru na Svetog Savu i Gorski vijenac Petra Petrovića – Njegoša, pošto više nema Bosne i Hercegovine, upisuju bošnjačkoj djeci u svjedočanstvo da sad govore turko-muslimanskim jezikom, a učitelji ih zovu Turcima, iako su većinom svjetlije kože i kose nego mi.
Sve je kao u bajci, i baš kada je predsjednik krmetnjaka, Milorad Dodik, prijeteći izjavio da „Srbima niko ne smije ništa“, onda neko Srbalja trzne iz sna: „Vukosave, probudi se, možda moramo sad ostaviti traktor i pješke jer su Balije presjekli put, a evo stižu neke porodice iz Banjaluke i kažu da je Banjaluka pala a Mile Dodik na konferenciji za štampu prijeti iz Beograda da će naši vratiti Foču, i Višegrad, i Gacko, i Doboj... Pa gdje je ta Srbija, što ne pošalje više vojske da nam pomogne. Ovo sve bi kao u Hrvatskoj, i gore, a naši se razbježali džabe oružje i pomoć iz Srbije. Trebalo je ove Balije razoružati i opkoliti kao 1992., i onda rat, a ne ovako, oni imaju oružje kao i mi, a ratujemo i gubimo ono što smo prethodno genocidom osvojili.
jes, jes incko! tim turcinima i katolcima doli smeta nas HRIST (cetnicki, a ne katolcki). ti turacko-ustaski fanatici ne bi imal nist protiv da se tujdek na zlatari podigne mjesec i zvijezda sa katolcijem KRSTOM! ubili su u etom sarajvu 200 miljona srblja, ja sa trebevica gledo durbinom kak se izetbeg i komsic vozaju u gumenim camcima na srbljaskoj krvi. od srpskih lobanja su pravil pepeljare pa prodaval kinezima, a meso njihovo su susili i prodavali u angolu, pa se ljudi potrovali.
Sto b´ reko nas Setac cetnicki Obrenovic onojem balijsko-katolckom kaplanu Usejinu Gradcackome: djes se ti bre dici protu nasljeg Sultana u Stambolu koji j´ nama Srblju knjazevinu poklonijjo!
Ka prvo, nas car Miljoradni Dodikovic je potpuno upravu. Ja ocu sam jos da nadopunim ono sto je on danas izlago o etom jaziku bosnjackom. Ka drugo, nejma turskog, srbljanskog i katolckog jazika - postoji sam jedan jazik, a on se najvaspravnije po nasem djedu Vuku Karadzicu zove CETNICKI jazik i to vazi samo sa nas Srbalje, a ne i za katolke, francetice i balijice ustaske, jer njima i ne treba jezik - oni mucu, oni ne govore. I jos da vam vas Vukasin izrectuje jedan cetnikluk-danaesterac: Na zemljanoj lopti, jima jedzna kraljevna, u njoj vlada Es En Es De. U njoj je sve fajn, u njoj su place des iljadza maraka, u njoj se svakoji cojk radzuje. Ovo je poezja stoj ju je napiso najs najvislji Srbski pisac Branko Kockica stoj je odz slavnog junaka sa bitke na Kosovu polju Milosa Kockice stoj je toljagom ubjo des iljadza turcina.
Ka prvo, nas car Miljoradni Dodikovic je potpuno upravu. Ja ocu sam jos da nadopunim ono sto je on danas izlago o etom jaziku bosnjackom. Ka drugo, nejma turskog, srbljanskog i katolckog jazika - postoji sam jedan jazik, a on se najvaspravnije po nasem djedu Vuku Karadzicu zove CETNICKI jazik i to vazi samo sa nas Srbalje, a ne i za katolke, francetice i balijice ustaske, jer njima i ne treba jezik - oni mucu, oni ne govore. I jos da vam vas Vukasin izrectuje jedan cetnikluk-danaesterac: Na zemljanoj lopti, jima jedzna kraljevna, u njoj vlada Es En Es De. U njoj je sve fajn, u njoj su place des iljadza maraka, u njoj se svakoji cojk radzuje. Ovo je poezja stoj ju je napiso najs najvislji Srbski pisac Branko Kockica stoj je odz slavnog junaka sa bitke na Kosovu polju Milosa Kockice stoj je toljagom ubjo des iljadza turcina.
Ka prvo, nas car Miljoradni Dodikovic je potpuno upravu. Ja ocu sam jos da nadopunim ono sto je on danas izlago o etom jaziku bosnjackom. Ka drugo, nejma turskog, srbljanskog i katolckog jazika - postoji sam jedan jazik, a on se najvaspravnije po nasem djedu Vuku Karadzicu zove CETNICKI jazik i to vazi samo sa nas Srbalje, a ne i za katolke, francetice i balijice ustaske, jer njima i ne treba jezik - oni mucu, oni ne govore. I jos da vam vas Vukasin izrectuje jedan cetnikluk-danaesterac: Na zemljanoj lopti, jima jedzna kraljevna, u njoj vlada Es En Es De. U njoj je sve fajn, u njoj su place des iljadza maraka, u njoj se svakoji cojk radzuje. Ovo je poezja stoj ju je napiso najs najvislji Srbski pisac Branko Kockica stoj je odz slavnog junaka sa bitke na Kosovu polju Milosa Kockice stoj je toljagom ubjo des iljadza turcina.
