Svrstaću se u grupu Jovaninih istomišljenika. Eto sreće pa je došlo do smjene generacija, polako, ničija nije do zore sijala. Sad mnogi kao Jovana imaju pravo glasa, pa će to pravo i iskoristiti. Dok su moja baka i njoj slični gledali u Dodika ko Boga, a ja govorila da su i on i njegova politika jedna velika farsa, kriminal i korupcija; da gledaju samo sebe i nikoga više, ona je prevrtala očima. Čak mi je znala reći: "Ćuti dijete, ne pričaj to, čuće te neko." Ostalo joj valjda iz komunizma. Danas je druga priča, kad je doživjela što je doživjela, sramotu od penzije, i tužnu stvanost, kad vidi da nema i ne može... A mene duša boli zbog Bosne, svaki dan, jer nema ljepše zemlje a tako tužne.... Jer nikom ne pripadam i nemam čemu da se radujem, zbog drugih i njihovih igara. A moj život ne treba da bude nečija igra...
Trebamo svi zajedno da pomognemo Belmi. Sjetite se Nore, humanitarna akcija podigla je Hrvatsku na noge. I mi možemo isto, čak i bolje. Pomozimo roditeljima finansijski. Ako se izborimo zajedno za Belmina prava, izborili smo se i za naša OSNOVNA LJUDSKA PRAVA I SLOBODE, garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koja su nam u ovoj našoj jadnoj državi garantovana samo na papiru. treba da ih tužimo, treba da zahtjevamo ostavke. Da svi zajedno obezbjedimo sredstva i za tužbe i za advokate. MI, narod Bosne i Hercegovine. Ne daj Bože da ova mala duša bude žrtva njihove bahatosti. Treba već jednom ovaj narod, NAŠ narod, da se probudi! Ne budimo ovce za šišanje, ne budimo masa koju oni iz svojih udobnih fotelja kontrolišu. U Turskoj protesti zbog zelene površine, pa neka bude i u Bosni i Hercegovini zbog PRAVA NA ŽIVOT. Prilažem i ovo... http://www.coe.ba/web/index.php?option=com_content&task=view&id=163&Itemid=41&lang=ba
