Jednom se otac moj sa posla kuci vratio pre, odenuo mi praznicno sve i poveo me na trg. Bio sam klinac jos i bilo mi je tek oko pet, al dobro pamtim nasmejan svet i svecan i sretan grad. Nisam razumeo zastave, guzvu, znao sam tek, nesto je vazno, jer otac me tad prigrli snazno, rece mi: Sine , gledaj i pamti. I ja sam video Tita Marsala, legendu tu, slobodotvorca, coveka tog, druga i borca, tada sam ja video Tita prvi put. U skolskim danima o njemu su nas ucili sve, al zivot nam objasnio tek, to kakav je covek Broz. Bio sam momak vec, kroz muziku sam trazio rec, pred jedan koncert prostruja vest da doci ce mozda on. I ja sam stajao malen s gitarom, predamnom sve, moje detinjstvo, sloboda, mir, bratstvo, jedinstvo, predamnom on, nasmejan, vecan. I ja sam video Tita Marsala, legendu tu, slobodotvorca, coveka tog, druga i borca, tada sam ja video Tita drugi put. Bio je peti maj, iz Skopja me je vodio put. Na stanicama duz pruge svud, tisina i nema bol. Bitola, Maribor, Rijeka, Niksic, Zenica, Bor, i svaki covek i svaki dom je zalio dusom svom. Al ja sam video visoke peci, fabrike dim, siroke njive, Gradove sto slobodni zive, decu i mir i jato ptica. I opet sam video Tita Marsala, legendu tu, slobodotvorca, coveka tog, druga i borca, opet sam svud video Tita. I ja sam video visoke peci, fabrike dim, siroke njive, Gradove sto slobodni zive, decu i mir i jato ptica. I opet sam video Tita Marsala, legendu tu, slobodotvorca, coveka tog, druga i borca, opet sam svud video Tita