Moje čekanje nije se umorila od požuda samoća mi ruši stare zidove ispred sebe svoje molitve jutarnje polažem iznad sebe usnama,željama,osmijehom plovim morem. Uporno grlim obrise tvoje,šutnjom svojom tijelo mi titra u nizu mojih podivljalih čežnji oh,kakvo je samo bogatstvo da te sanjam u kojom te jutru nježnim poljupcima budim.